Je­dan od naj­sta­ri­jih za­pi­sa o brat­stvi­ma ple­me­na Bra­to­no­ži­ći sa­či­nio je Lu­ka Ve­ško­vić 13. ju­la 1894. go­di­ne na ka­tu­nu Tur­jak na Ko­mo­vi­ma. Pi­san je br­zo­pi­snom ći­ri­li­com, čit­ko, ma­sti­lom, na če­ti­ri li­sta for­ma­ta A4. Za­pis po­či­nje iz­la­ga­njem pre­da­nja o ro­do­na­čel­ni­ku Bra­to­no­ži­ća, a na­sta­vlja se osnov­nim po­da­ci­ma o po­je­di­nim brat­stvi­ma i bro­ju do­mo­va ko­ja ih či­ne. Na zad­njoj stra­ni­ci, po­sle opi­snog di­je­la, dat je i še­mat­ski pri­kaz bra­to­no­ških brat­sta­va u ob­li­ku ta­be­le, bi­lje­ži dr Ra­do­mir Pre­le­vić o dra­go­cje­nom za­pi­su ko­ji je na­stao na ini­ci­ja­ti­vu dr Val­ta­za­ra Bo­gi­ši­ća.
– U to vri­je­me Bo­gi­šić je bio mi­ni­star prav­de Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re. Po­što je to­kom 1873. go­di­ne, a za­tim i u vri­je­me u ko­me je bio mi­ni­star prav­de (1894-1898), ra­dio na ot­kri­va­nju i si­ste­ma­ti­zo­va­nju cr­no­gor­skih prav­nih obi­ča­ja, što mu je po­slu­ži­lo kao osno­va za iz­ra­du zna­me­ni­tog Op­šteg imo­vin­skog za­ko­ni­ka za Knja­že­vi­nu Cr­nu Go­ru od 1888. go­di­ne, dr Bo­gi­šić je že­lio da pri­ku­pi gra­đu za pro­u­ča­va­nje cr­no­gor­skih brat­sta­va. Za ostva­re­nje te na­mje­re is­ko­ri­stio je i svo­je pu­to­va­nje pred­u­ze­to po­čet­kom ju­la 1894. go­di­ne ra­di vr­še­nja in­spek­ci­je ra­da su­do­va. Sa Ce­ti­nja je, pre­ko Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća i Lje­šan­ske na­hi­je, sti­gao u Pod­go­ri­cu 4. ju­la, a za­tim je pre­ko Ku­ča na­sta­vio put za An­dri­je­vi­cu. U Pod­go­ri­ci se sa­stao sa okru­žnim ka­pe­ta­nom gra­da Pod­go­ri­ce Jo­va­nom La­zo­vi­ćem i za­tra­žio od nje­ga da mu obez­bi­je­di od­go­va­ra­ju­ći opis svih brat­sta­va u nje­go­voj ka­pe­ta­ni­ji – na­vo­di dr Pre­le­vić.
On do­da­je da se rev­no­sni ka­pe­tan La­zo­vić bez od­la­ga­nja oba­ve­zao na iz­vr­še­nje to­ga za­dat­ka uče­ne i od­go­vor­ne lju­de u svo­joj ka­pe­ta­ni­ji za ko­je je bio uvje­ren da zna­ju na­rod­nu tra­di­ci­ju. Bi­li su to uči­te­lji, sve­šte­ni­ci, dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci...i svi oni su is­pu­ni­li oba­ve­zu u tom istom mje­se­cu ju­lu 1894. go­di­ne, a me­đu nji­ma i Lu­ka Ve­ško­vić u od­no­su na Bra­to­no­ži­će.
– Ta­ko su na­sta­li dra­go­cje­ni za­pi­si, ili ka­ko ih nji­ho­vi auto­ri zo­vu „iz­vje­šta­ji”: „O Ku­či­ma”, „Ro­do­slo­vlje pra­vo­slav­nih do­mo­va u Pod­go­ri­ci”, „Ro­do­slo­vlje mu­ha­me­dan­skih do­mo­va u Pod­go­ri­ci”, „Brat­stva u Ze­ti” i „Pre­da­nje o bra­to­no­škom ple­me­nu”. Po pri­je­mu na­ve­de­nih „iz­vje­šta­ja” okru­žni ka­pe­tan La­zo­vić ih je uru­čio dr Bo­gi­ši­ću, a ovaj ih je sa­ču­vao do svo­je smr­ti, ali ni­je sti­gao da ih ob­ja­vi. Za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj pa­žnji ko­ju je grad Cav­tat po­sve­tio traj­nom oču­va­nju za­o­stav­šti­ne svog pro­sla­vlje­nog si­na dr Val­ta­za­ra Bo­gi­ši­ća za­jed­no sa nje­go­vom se­strom Ma­ri­jom Bo­gi­šić Pohl i Ju­go­slo­ven­skom aka­de­mi­jom zna­no­sti i umjet­no­sti, ovi za­pi­si su sa­ču­va­ni u Bo­gi­ši­će­vom na­uč­nom ar­hi­vu u Cav­ta­tu u ku­ti­ji broj XVI, 10 – bi­lje­ži dr Pre­le­vić.
On do­da­je da su po­me­nu­ti za­pi­si, osim „Pre­da­nja o bra­to­no­škom ple­me­nu”, ob­ja­vlje­ni 2016. go­di­ne u knji­zi „Za­pi­si o Ku­či­ma u Bo­gi­ši­će­vom na­uč­nom ar­hi­vu u Cav­ta­tu”. „Pre­da­nje o bra­to­no­škom ple­me­nu”, pak, ta­mo ni­je mo­glo bi­ti za­stu­plje­no zbog te­mat­ske za­seb­no­sti.
Ori­gi­nal­ni tekst na­slo­vljen „Pre­da­nje o bra­to­no­škom ple­me­nu” po­či­nje re­če­ni­com: „Kad i oda­klen se do­se­li­jo pra­o­tac ovo­ga vr­lo si­ro­ma­škog ali od već ju­nač­kog ple­me­na to je i sad od već za­go­net­no pi­ta­nje”...
Autor na­da­lje na­vo­di da pre­da­nje ka­že da je Bra­to otac ci­je­log bra­to­no­škog ple­me­na bio brat Va­sov, Otov, Pi­pov, Kra­sov i Ozrov.
„Ni pre­da­nje ne ka­že oda­kle su se ta bra­ća do­se­li­la u Sta­ru Ze­tu, osim da su do­šli sa is­to­ka i da su pr­vi po­tom­ci Gr­gu­ra Sli­je­pog, „po­to­njeg ne­sret­njog pre­ten­den­ta na Srp­ski raz­ru­še­ni de­spoc­ki pre­sto” (pre­ma ori­gi­nal­nom za­pi­su);
– Pre­da­nje od Bra­ta na tu stra­nu od­već je mrač­no, na ovu pak stra­nu, i ako je pre­da­nje, ipak je ži­vo i ma­nje vi­še jed­no isto i ka­že: da je Bra­to imao si­na Ni­ka, a ovaj dva: La­za i Pro­ga. La­zo, na­sta­vlja da­lje pre­da­nje, imao je si­na Vu­če­tu, a ovaj Ba­lja, oca da­nas naj­sna­žni­jeg bra­tstva bra­to­no­škog. Od nje­ga pre­da­nje je či­sti­je, ži­vje i mno­go vje­ro­vat­ni­je. On ra­đe tri si­na: Ra­i­ča, Ra­do­nju i Ban­ka.
Ovaj po­to­nji, po na­rod­nom pre­da­nju, zdru­ži se, kao vi­tez to­ga do­ba, sa Si­bi­nja­nin Jan­kom (Hu­nja­di­jem). U pu­tu kad se ovaj, raz­bi­jen na Ko­so­vu, po­vra­ćao na­trag u Ma­džar­sku i u pri­mor­skoj kra­i­ni Ko­ta­ri­ma usta­vi­jo se da da ži­vo­ta ju­nač­koj i vi­te­škoj ku­ći Cmi­lja­ni­ća. Osta­li dva osta­ju u Bra­to­no­ži­će da osnu­ju ple­me Ba­le­vi­će. Bi­va, Ra­do­nja Ba­lev ra­đa Vu­ja i Sta­no­ja, te ta­ko od Vu­ja Vu­jo­vi­ći, a od Sta­no­ja po Pe­ju, si­nu mu Pe­jo­vi­ći. No Vu­jo ra­đa dva si­na: Mar­ka i Ni­ko­lu.
Od Mar­ka po­sta­ju Mar­ko­vi­ći i bro­je 11 ku­ća. Ni­ko­la ra­đa dva si­na: Mi­jaj­la i Sta­ma­ta. Od Mi­jaj­la po­sta­ju Mi­jaj­lo­vi­ći bro­je 28 ku­ća. A Sta­mat ra­đa Ba­li­ća od nje­ga po­sta­ju Ba­li­će­vi­ći i bro­je 15 ku­ća – sto­ji u ori­gi­nal­nom tek­stu.
Na­da­lje se na­vo­di da sa dru­ge stra­ne Voj. Pe­jo ra­đa če­ti­ri si­na: Ota­ša, Ma­ti­ja­ša, To­ška i Sta­ni­šu. Otaš ra­đa Pre­ma, a ovaj Pre­mo­vi­će ko­ji bro­je 31 ku­ću. Ma­ti­jaš ra­đa Pa­vi­ća, a ovaj Pa­vi­će­vi­će bro­je se­dam ku­ća. Od To­ška po­sta­ju To­ško­vi­ći i bro­je 15 ku­ća. Od Sta­ni­še Sta­ni­ši­ći i bro­je šest ku­ća. Tre­ći Ba­lev sin Ra­ič da­je ži­vo­ta brat­stve­ni­ci­ma Bra­ko­vi­ća od pet ku­ća, Vu­če­vi­ća od 11 ku­ća, Čo­li­ća od če­ti­ri ku­će i Ba­jo­vi­ća od če­ti­ri ku­će.
Dru­go po­sle Ba­le­vi­ća naj­sna­žni­je bra­to­no­žić­ko brat­stvo Klo­po­ća­ni na­sta­ju od dru­gog si­na Ni­ka Bra­to­va Pro­ga, ko­ji ra­đa Ra­sla­va, a ovaj Se­ku­la, Dar­ma­na, Đu­ku i Jo­va­na.
Od pr­ve tro­ji­ce po­sta­ju: Se­ku­lo­vi­ći od 33 ku­će, Dar­ma­no­vi­ći od 18 ku­ća, Đu­ki­ći od 24 ku­će, a če­tvr­ti Jo­van ra­đa tri si­na: Đu­ra i od nje­ga su Mar­ni­ći bro­je če­ti­ri ku­će, Đu­ri­šu i od nje­ga su Ša­ko­vi­ći sa pet ku­ća, a Jan­ko ra­đa če­ti­ri si­na: Pa­vi­ća i od nje­ga po Vu­če­li si­nu mu Vu­če­li­ći od če­ti­ri ku­će, To­ma­ša i od nje­ga po Ke­ku si­nu mu Ke­ko­vi­ći od pet ku­ća, Ba­tri­ća i od nje­ga To­le­vi­ći od če­ti­ri ku­će, Pren­ta­ša ko­ji ra­đa dva si­na To­ška i Lja­ka; od pr­vog La­ža­ni To­ško­vi­ći od pet ku­ća, od dru­gog ra­đa se Ra­doš, a od nje­ga Ra­do­še­vi­ći i bro­je 20 ku­ća, na­vo­di se, iz­me­đu osta­log u za­pi­su ko­ji je sa­či­nio Lu­ka Ve­ško­vić na Tur­ja­ku, 13. ju­la 1894. go­di­ne. R.K.


La­zo­vić da iz­vi­je­sti o dru­gim ple­me­ni­ma

Lu­ka Ve­ško­vić, kao što se vi­di iz nje­go­ve na­po­me­ne da će o brat­stvi­ma o Ku­či­ma „dru­gi iz­vi­je­sti­ti”, znao je da je okru­žni ka­pe­tan gra­da Pod­go­ri­ce Jo­van La­zo­vić istom pri­li­kom dao na­log da mu se sa­sta­ve iz­vje­šta­ji o dru­gim ple­me­ni­ma, ali iz­gle­da da ni­je znao da će se pra­vi­ti po­seb­ni iz­vje­šta­ji iz ko­jih će se mo­ći vi­dje­ti ko­ja su se brat­stva iz Bra­to­no­ži­ća do­se­li­la u Pod­go­ri­cu i Ze­tu, a ko­je za­pi­se smo, ka­ko je pret­hod­no re­če­no, na­šli u Bo­gi­ši­će­vom na­uč­nom ar­hi­vu u Cav­ta­tu – na­vo­di dr Ra­do­mir Pre­le­vić.